Слика
16.08.2019.

Измене у пракси резервисања улога на мисији.


Опширније прочитајте у теми "Званична Обавештења".

Приручник за Војнике и Командире Одељења

Све информације о правилима и протоколима игре и чланства у Заједници.
Корисников грб
Френки

Ветеран
Поруке: 1179
Придружен: 06 Мар 2018 00:51
Место: Врање

Приручник за Војнике и Командире Одељења

Порука од Френки » 18 Апр 2019 21:43

Слика
[ПРИРУЧНИК ЗА ВОЈНИКЕ И КОМАНДИРЕ ОДЕЉЕЊА]

[НП III]



Овај приручник је намењен војницима и командирима одељења како би њихово функционисање и садејство било усклађено по протоколима и правилима који се налазе у њему, а све са циљем да се рад одељња доведе до аутоматизма.



ВЕС-ови у одељењу




Стрелац


Стрелац (С) је најосновнији ВЕС у свакој војсци, а самим тим сваки војник на нашим операцијама је пре свега стрелац. Стрелци у одељењу су у општем случају нови играчи или играчи са најмање искуства, наоружани су аутоматском пушком и ручним бомбама, а по потреби и ручним ракетним бацачима (РРБ) или подцевним бацачима граната (ПБГ). Задатак сваког стрелца је да се константно држе свог пара, да буду у досегу његовог гласа, константно врше осматрање и пријављују евентуалне контакте и на крају да константно пазе на своје позиционирање.



Помоћник пушкомитраљесца


Помоћник пушкомитраљесца (ППМ) је стрелац који носи додатну муницију за пушкомитраљез и по природи ствари је пар пушкомитраљесца. Задатак ППМ-а је да благовремено обскрбљује пушкомитраљесца муницијом , обезбеђује га, указује му на мете и коригује ватру. У случају погибије пушкомитраљесца, ППМ преузима његово оружје и улогу.



Пушкомитраљезац


Пушкомитраљезац (ПМ) дужи најбитније оружје у одељењу, пушкомитраљез. ПМ је један од најискуснијих људи у одељењу и заменик је вође ватрене борбене групе, а као такав мора бити упознат са принципима паљбе и маневра, као и са својом улогом у борбеној групи. Његова улога је да са својим митраљезом нанесе што веће губитке противнику или да га на најбољи могући начин прикује, како би остатак одељења могао сигурно да маневрише. Мора да води рачуна о свом позиционирању, као и да на иницијални контакт са противником одговори што јачом и прецизном ватром, не би ли остварио ватрену надмоћ и оставио осталима могућност за маневар.



Одељењски снајпериста


Одељењски снајпериста (ОС) је очи и уши КО. Као искусан војник, одељењски снајпериста је стрелац наоружан аутоматском или полуаутоматском пушком са оптичким нишаном. У општем случају је пар са КО и задатак му је да осматра, пријављује значајна запажања и елиминише мете великог значаја попут противничких КО, ВБГ, ПМ итд. Не издваја се из одељења и ни у ком случају се не креће сам изван њега, попут снајпериста, већ је увек у склопу истог, као и остали стрелци.



Вођа борбене групе


Вођа борбене групе (ВБГ), заменик КО и лидер маневарске борбене групе. ВБГ је лидерска улога која је најангажованија у борби, за разлику од КО и КВ, код који се не излажу директно, ВБГ своју групу води примером, односно командом "За мном!". Задатак ВБГ је да своје људе редовно информише о ситуацији на терену, њиховој тренутној позицији и о позицијама противника и савезника у околини. Константно мотри на позиционирање својих људи, не допушта беспотребно груписање и стајање без заклона. У случају покрета БГ, издаје јасна наређења која укључују правац и циљ кретања, брзину, евентуалну промену формације и труди се да остане у видокругу друге борбене групе, односно одељења. Такође контролише ватру својих људи, у случају да се на правцу наступања уочи опасност попут митраљеза и снајпера, усмерава ватру на њу. Одржава дисциплину у БГ, пази на своје парове и њихову борбену готовост. У току дужих окршаја и после сваке борбе проверава да ли има жртава, а у случају губитака, стара се да пушкомитраљези, РРБ-ови и друго есенцијално оружје буду преузети од стране осталих војника.



Командир одељења


Командир одељења (КО), глава сваког пешадијског одељења и вођа ватрене борбене групе. КО је лидерска улога, слична ВБГ, с тим што се бави целим одељењем и туди се да се не излаже беспотребно. КО добија задатке од КВ, које претвара у план за извршавање и преноси својим борбеним групама. Дужност КО је да сви његови људи буду упућени у свој задатак, како би и у случају губитака знали сами да га изврше. КО такође својим људима издаје маршевске и борбене формације, затим начин ступања у борбу, а све у циљу како би одељење по аутоматизму знало да реагује на терену. Преноси виталне информације од КВ ка одељењу, како би сви били свесни где се налазе противници и пријатељске јединице, како не би долазило до евентуалне пријатељске ватре, као и КВ о свом тренутном статусу, количини преостале муниције и жртвама. Као улога чији је задатак да буде одмах уз прву линију, осматра и труди се да што боље позиционира своје борбене групе, како би дошао у предност над противником. Консолидује своје подређене у случају губитака, како би имао максималну борбену готовост у сваком тренутку. Труди се да се на терену креће уз остала одељења без превеликог одвајања које може резултовати процепима у водовској линији.




Структура и организација одељења






Одељење је најмања организацијско-формацијска целина - борбена јединица пешадије, јачине 8 до 10 људи, а на челу одељења се налази командир одељења (КО). Одељење само по себи функционише у оквиру вода и извршава задатке постављене од стране команде вода (КВ), a као његов саставни део никада се не треба издвајати више од 300м у односу на остала одељења из вода, како би остало у ефективном домету пријатељског наоружања које би их подржавало у случају непредвиђених ситуација. Одељење између себе комуницира у локалу, када се наређења преносе усмено, и понављањем како би сви чули или путем кратке радио везе где је цело одељење на истој фреквенцији не би ли сви људи у истом били упућени у дешавања и никада га не треба раздвајати на различитим фрекценцијама.


Због флексибилности одељења и потребе да извршава различите задатке одељење се дели на две борбене групе (БГ). Сврха борбених група јесте да се КО омогући да задатке одељења извршава са више целина којима управљају ВБГ и тако покрије или маневрише на већем простору, а самим тим себи олакша командовање, уместо да то ради са целом јединицом. БГ као такве су саставни део одељења и не могу самостално изводити задатке, већ само у оквиру њега и у складу са наређењима КО. Такође, као што се одељење не издваја из вода, БГ се не смеју издвајати и удаљавати од остатка одељења, како би у сваком тренутку могли да буду подржани од друге БГ.



Ватрена борбена група


Прва БГ је ватрена БГ и њом руководи КО, а у склопу ње се налазе и ОС, ПМ и ППМ. Њена улога је засипање противника ватром и стварање могућности за маневар.



Маневарска борбена група


Маневарска БГ је друга БГ и њом руководи ВБГ, а заједно са њим је чине и три С. Задатак ове БГ је да након што ватрена БГ запречи противника ватром то искористи за опкољавање и уништавање противника.



Пар стрелаца из маневарске борбене групе

БГ се даље деле у парове (двојке и тројке). Парови се праве са циљем да сваки војник ратује са својим саборцем, а не као појединац. На челу пара се увек налази искуснији војник, на кога се директно ослања ВБГ. Сваки војник се у оквиру формације и у борби креће одмах поред свог пара и никада се не одваја од њега, као што се БГ не одваја од одељења, а одељење од вода. Са својим паром садејствује приликом чишћења објеката, са њим заједно креће у извиђање, дотура му му муницију и пружа му прву помоћ у случају рањавања. У колико неко остане сам и без свог пара, КО или ВБГ му аутоматски додељује новог, тако да ни у једном тренутку нико не ратује сам.




Брифинг и припрема за операцију




Строј одељења на почетку операције у бази




-На свакој операцији коју изводимо, поступак припреме за борбу и брифинга се обавља по следећем редоследу:


1. Организација одељења


1.1. - По учитавању мисије, на "мапи" сви присутни читају брифинг и постављају евентуална питања о истом.

1.2 - Након спавновања у игру, наредних 30 секунди забрањена је било каква интеракција са игром, односно склањају се руке са миша и тастатуре.

1.3 - Остајете у строју у ком сте се спавновали, закључани у "фри-лук" моду без померања тела до даљег наређења.

1.4 - Када КО изврши проверу строја, додељује позивна имена и парове у одељењу.

1.5 - Потом КО тражи циркулар, где прозива сваког војника по позивном имену.


2. Задатак и инструкције за борбу


2.1 - Када КО организују своја одељења, КВ их позива на договор. Том приликом ВБГ иступа из строја и преузима надзор. КВ издаје свим КО задатакe, транспорт, затим везу вода и остале потребштине.

2.2 - КО се враћа код свог одељења и преузима стој. Одељењу се објашњава задатак, назначавају се маршевске и борбене формације, односно до када и где ће се исте користити.

2.3 - Пошто је одељење спремно, добија наређење за укрцавање у транспорт, односно ступа у формацију и креће на задатак.




Комуникација




1.Локална комуникација је гласовна комуникација између војника у тихом, нормалном и гласном режиму. Локална комуникација је примаран начин комуникације пара и борбене групе. За два војника који стоје један поред другог изричито је забрањено користити радио везу већ искључиво локалну комуникацију. По правилу парови се никад не одвајају на терену, стога они у сваком тренутку могу комуницирати локално. Два пара чине борбену групу, која приликом кретања неће бити на већој дистанци од 10-20 метара па је самим тим локална комуникација и даље могућа, па опет не треба гушити радио везу. Одељење које се креће у формацији, такође треба да комуницира у локалу, где се команде могу преносити од човека до човека, по принципу - пренеси даље.



Разговор у локалу


2.Одељењска веза се остварује путем краткометног радио уређаја који поседује сваки војник. Стандардне фреквенције на нашим операцијама су Алфа - 110, Бета - 120, Гама - 130 и команда - 105. Ако се одступа од овог правила, фреквенције су назначене у брифингу мисије. Фреквенцију одељења на почетку мисије у току припрема издаје КО. Одељењска веза служи за преношење наређења и важних информација, попут наређења за покрет, пријављивање контакта, рањавања и стање муниције. Безначајни разговори појединаца или информације битне само за пар војника ( попут "Ти отвори врата, ја упадам." ) су забрањене на одељењској вези и представљају гушење радио везе.



Комуникација путем краткометног радио уређаја


3.Веза вода је намењена КО и КВ, а остварује се путем далекометне радио станице. Стандардна фреквенција везе вода је 30. Путем везе вода преносе се сва наређења КВ, као и важне информације између одељења.



Везиста КВ са далекометном радио станицом


4.Протоколи у комуникацији:


4.1 - Позивна имена су имена војника у одељењу за потребе радио комуникације које КО додељује на почетку мисије. Позивно име се састоји од позивног имена одељења ( дефинисаног у брифингу мисије ) чији је војник припадник и његовог редног броја у одељењу. Када се било ко обрати појединцу по позивном имену, прималац поруке је дужан да одговори са својим позивним именом. У супротном, појединци у одељењу нису дужни да користе позивна имена, ако им се неко није обратио по њему.


Пример:

"Алфа 1 за Алфу 5, пријем." - "Стефановић на пријему." - Неправилно

"Алфа 1 за Алфу 5, пријем." - "Алфа 5 на пријему". - Правилно


4.2 - Циркулар служи за проверу везе или стања војника односно одељења. Када КО тражи циркулар, прозива све појединце из одељења по њиховом позивном имену, на шта су они дужни да одговоре са својим позивним именом.


4.3 - Кризна веза је канал који слушају све ВБГ, КО и КВ путем додатног канала, а иста служи да у случају погибије КО и ВБГ, остали војници из одељења пријаве КВ, погибију својих надређених и траже даља упутства. Поротокол за пријаву је, да појединац из одељења пређе на фреквенцију 100, позива команду вода, саопштава "Кризна, кризна, овде Алфа-5 (своје позивно име), погинуо је КО и ВБГ. Чекам даља наређења, пријем." и остаје се у општем на истој фреквенцији све док не добије даље инстукције, а потом се враћа на везу свог одељења. Кризна веза се у општем случају налази на фреквенцији 100.


4.4 - Радио тишина је команда којом КО и КВ могу да затраже прекид сваке комуникације на одређеној вези. Ако КО изда радио тишину на одељенској вези, нико је ни у ком случају не сме користити до даљњег. Када КО подигне радио тишину, веза је опет доступна за коришћење.


4.5 - "Кризна, кризна" је команда која се користи у тренутку када неко врши пренос на вези, док неко други има важнију информацију. Ако сматрате да је ваша инфомација битна, прекидате тренутну трансмисију користећи "кризна, кризна" што ће осталима на вези бити назнака да је у питању важна информација. Ову команду могу користити сви, али уз предострожност зашто прекидају везу.


4.6 - Пријем и готово су две обавезне речи у току трансмисије на вези. Када неко отвори везу и пренесе поруку у колико очекује одговор, назначава да је свој пренос завршио тако што на крају реченице изговара пријем, што је знак да други може да одговори. Када је разговор завршен, позиваоц затвара везу, тако што се изговара своје позивно име и готово на крају.


Пример:

"Алфа за Бету, пријем."

"Бета на вези, пријем."

"Бета имате тенк из правца истока, пријем."

"Бета примила."

"Алфа, готово."




Брзине кретања, маршевске и борбене формације




1.Брзине кретања се деле на маршевски, брзи и трчећи корак. У зависности од задатака, терена и опреме коју носимо са собом, КВ и КО ће приликом планирања дефинисати брзину кретања и исту пренети даље својим војницима. Од наше брзине кретања зависи са колико снаге и умора ћемо ући у борбу, па стога ова на изглед банална ствар игра веома важну улогу и мора јој се рационално приступати.

Маршевски корак је идеалан за кретање током патрола и када време дозвољава споро кретање, што ће на крају резултовати да војници одморни уђу у борбу.

Брзи корак је најчешћа брзина коју практикујемо, која ће после извесног времена захтевати кратак застој за одмор, а у сваком тренутку вам оставља довољно снаге за трчање до заклона.

Трчећи корак је брзина која за кратко време истроши вашу снагу и приморава вас да се зауставите. Идеална је за претрчавање од заклона до заклона, гоњење или опкољавање противника.




2. Маршевске формације се попут брзина кретања такође одређују приликом планирања операције. Користе се за кретање до очекиване зоне борбених дестава, по терену где се не очекује ступање у контакт или су исте минималне. Постоје две маршевске формације, колона и дупла колона.

Колона је формација где се војници крећу један иза другог са БВГ на челу колоне и КО на зачељу. Колона је најидеалнија маршевска формација за брзо прелажење терена, чак и по отежаним временским условима. Мана ове формације је велика рањивост на нападе са било које стране.

Дупла колона је формација погодна за патролирање на непознатом терену. На левој страни се налази зелена борбена група, док је са десна дијагонално црвена борбена група. Кретајући се у овој формацији, одељење има заштиту испред и иза себе, као и на боковима, али ју је теже одржати, поготово приликом кретања по брдовитом и стеновитом терену.

Застој је стандарна процедура приликом заустављања јединице која се креће у формацији. Када се јединица заустави из било ког разлога, сви војници морају да пређу у чучећи став и да наизменично осматрају по правили с лева на десно, где ће први у формацији осматрати лево, наредни десно и тако на даље. У колико се планира дуже задржавање или исто потраје дуже од 5 минута, по аутоматизму се врши укопавање.

Борбени застој је процедура која се извршава по аутоматизму када јединица ступи у контакт са противником, не би ли даље могла прећи у борбену формацију и елиминисати претњу. Формација се разбија такође по правилу с лева на десно, где се сваки војник удаљава од формаије 5-15 метара и ту узима заклон. На овај начин војници се склањају од сигурне срмти и онемогућавају противника да са лакоћом елиминише читаву јединицу.




3. Борбене формације ступају на снагу оног тренутка када одељење прелази из марша у борбени поредак. Оне су по својој природи намењене за борбу, где је оружје у одељењу уперено у противника. Борбене формације су клин и линија.

Клин је формација намењена за кретање у очекиваној борбеној зони, али позиција противника није још увек извесна, као таква пружа могућност да одговори ватром у било ком смеру по коме наступа.

Линија за разлику од клина, линија је идеална формација када знате тачну позицију противника, где ће сво ваше оружје бити уперено у њега. Мана ове формације јесте, што нема никакво обезбеђење од напада са бокова и леђа.





Режими ватре, паљба и маневар, пребацивање



Приликом контакта са противником у складу са договореним режимом отварања ватре, сви војници у одељењу ће отпочети дејство, али некада то није довољно ефективно и ВБГ или КО преузимају на себе да усмеравају односно контролишу ватру војника. Лидер ће у том случају својим поређенима наредити ватру по мети ( човек, група људи, објекат или предмет ), на одређеном правцу и даљини уз команду прецизном или сасређеном ватром.

Прецизна ватра представља циљање мете на дистанцама до 500м, или мање у зависности од могућности пушке, где војник са добром сигурношћу може погодити и уништити циљ. Сходно томе да стандардне аутоматске пушке нису намењене за прецизна дејства на већим даљинама од 500м, свако даље трошење муниције у циљу да се оствари прецизан погодак на дистанци преко 500м је беспотребно и дозвољено искључиво уз наређење.

Сасређена ватра је облик дејствовања где читава јединица заједно дејствује по истом циљу, што у условима слабије видљивости или велике удаљености мете ( преко 500м )
пружа много веће шансе да се оствари погодак. Сасређена ватра се може наредити на групу или појединца, где се циља на елиминисање противника, као и објекат или простор ( шума, објекат, комплекс ) где се иде на приковавање притивника силином ватре.








Пешадијско одељење у нападу ће углавном као противника имати еквивалентну или мању непријатељску јединицу. Да би као нападач надјачали у теорији потребно је имати надмоћ у људству 3:1, али у пракси тај недостатак могуће је надокнадити паљбом и маневром. Паљба и маневар је рутинска процедура која се извршава приликом напада на противничку јединицу и ради се у четри корака.

1.Пронаћи непријатеља, односно лоцирати где је његова тачна позиција. Противника можете пронаћи извиђањем или тако што ће он отворити ватру на вас, али је циљ да до КО стигне права информација о његовој локацији.

2.Фиксирај непријатеља за његов тренутни положај. По лоцирању противника, одељење се развија у борбену формацију усмерено ка противнику, а затим свом силином отвара ватру по њему не би ли га приковао за тренутни положај и онемогућио му кретање и дејство. Најбитнију улогу у овој фази има ПМ и ватрена БГ чије је наоружање је главни наш главни адут. (Ако је у питању утврђени противник, исти се може заблокирати ручним димним бомбама или подцевним и артиљеријским димним гранатама, како би му се ограничила прегледност терена.)

3.Заобиђи непријатеља је фаза која наступа после фиксирања. Када је противник приморан у заклон и више није у могућности да отвара ватру, маневарска БГ користи прилику и креће у опкољавање противника из најповољнијег правца, док ватрена БГ одржава ватру по противнику.

4.Уништи непријатеља је последњи корак. Када је маневарска БГ пришла довољно близу отвара ватру из свог расположивог наоружања и елминише противника. Упада на његов положај и осигурава га. По освајању положаја, маневарска БГ аутоматски поставља одбрану на истом у смеру из кога се највише очекује противник. Ватрена БГ се затим придружује маневарској на освојеном положају до даљих наређења.




Ако се одељење повлачи или наступа на правцу где се очекује противник или који је под непријатељском ватром, одељење се користи пребацивањем. Циљ пребацивања јесте да једна БГ увек покрива кретање друге БГ и тако пружа осигурање, а у случају контакта пребацивање се претвара у паљбу и маневар. КО и ВБГ морају водити рачуна о томе да приликом пребацивања не буду на превеликом одстојању како би се наизменично покривали, па је максимална удаљеност између БГ 300м у идеалним условима. БГ требају бирати повољније положаје за пребацивање, попут узвишења са којих могу боље надгледати простор за даље напредовање. Приликом пребацивања на отвореном простору где БГ која покрива има већи преглед, треба прелазити што веће дистанце, односно што мање у урбаним или шумовитим условима, где је прегледност ограничена, због безбедности. Пребацивање може бити узастопно или наизменично.

Узастопно пребацивање иницира маневарска БГ која прва креће напред (максимално 300м у идеалним условима), зауставља се и јавља ватреној БГ да крене. Ватрена БГ се зауставља у линији са маневарском, а затим по истом правилу маневарска креће даље. Узастопно пребацивање гарантује већу безбедност, али је спорије.


Слика
Узастопно пребацивање


Наизменично пребацивање такође иницира маневарска БГ, која прелази одређену дистанцу (максимално 300м у идеалним условима) и јавља ватреној БГ да крене. Ватрена БГ пролази маневарску и наставља даље, што значи да тимови се наизменично пролазе један поред другог пре заустављања. Наизменично пребацивање је брже али и ризичније.


Слика
Наизменично пребацивање


Пребацивање се може користити и у супротном смеру, односно за повлачење. Када је одељење под ватром при повлачењу, КО може наредити пребацивање у повлачењу и на тај начин повећати сигурност у току ове сложене радње, поготово када нас противник гони.


Транспорт


Приликом извлачења из борбене зоне, поготово када се ради под непријатељском ватром одељење је рањиво и може се десити да војници остану заборављени или да остану без транспорта. Из тог разлога приликом сваког извлачења спроводи се следећи протокол:

1. Одељење на одбранбеном положају прима обавештење да започне извлачење ка свом транспорту.

2. КО командује маневарској БГ да крене до транспорта и постави обезбеђење око истог. ВБГ јавља КО да је сигурно и да ватрена БГ може кренути.

3. Ватрена БГ се придружује обезбеђењу и одељење остаје на позицији до наређења за покрет.

4. Када добије наређење за покрет у возило се укрцава маневарска, а затим ватрена БГ.

Императив и златно правило јесте да ВБГ провери да ли су сви његови људи ушли у транспорт и улази последњи, после чега јавља КО да је маневарска БГ у возилу. Такође КО век улази и излази последњи у возило, како би проверио да ли су му сви људи ушли односно изашли из транспорта.

Ако возило нема возача, КО је дужан да одреди истог. Препоручује се да возач буде пар ВБГ, а да сам ВБГ буде навигатор.

Приликом напуштања возила, војници се одаљавају од истог и формирају кружну одбрану око истог, по принципу с лева на десно.




Све што бива и што може бити,
мени ништа није непознато,
што год дође ја сам му наредан.
Пошаљи Одговор